TextAS

 

Moj život je kratak bio i prolazan kao san,

a uspomene su ugrušci u sećanju, a od njih se dobija moždana kap.

Samo buket belih ruža, a i vetar neka priča tu tajnu života moga,

kako je moja krv vršila migracije iz organa u organ

po lavirintima krvnih sudova.

Moj život je kratak bio, i bio je tužan.

Nikad se svet, ni jedan jedini put, nije zavrteo zbog mene.

Figurativno rečeno, gurao sam planete svog dnevnog horoskopa

preko Sunčeve dnevne staze,

a one mi se uvek skotrljaju s onu strana dana u noć.

Rasipao sam tajne svetom kako bih se mogao vratiti natrag

u svoju izgubljenost.

Nisam nikad dobio svoje parče kolača, bez obzira koliko sam mrva po putu sakupio.

Nikad nisam dobio ni pišljivi bob, ni on mi nije bio prost ko pasulj.

Oj, kukavna mi majka!

Ništa nemam do dva gola jaja, a ona razbijena, skupa kao Petrova kajgana.

Pitam se šta bi rekao Gandi.

I stalna umetnička postavka mojih raščerečenih udova.

 

kraljuj na mome kažiprstu kapi

kaplji po mojoj ključnoj kosti

kani mi na kapke

pokvasi mi kosu

pokisni me kišo

pokisni me kišo

 

 

Dug put je tekst prešao do TextASa. Prvi tekst je počeo od četiri slova ACGT i bio zapisan u DNK. Posle je to sećanje izbilo kroz jagodice prstiju kako bi pesnik pored grafitne srži olovke i gipkosti tipke utisnuo značenje postojanja.

Otkako se slika suzila u slovo, a slovo rasteglo u misao, čovek je pisao.

Tekst se odlepio sa kamena, kore drveta, životinjske kože, započeo svoju šetnju po svetu pišući oblake.

Tekst su i iglice na kaktusu.

Danas tekstove čitamo u dnevnim novinama i na internetskim stranicama.

Neko je rekao da je sad tekst more. Tekstovi se prelivaju jedan u drugi poput talasa, i šume.

Samo jedan tekst je došao do TextASa. To je AStext Alena i Sabine.