TextAS

 

 

Razumijem cjepanicu što stvara frž.

Od prve sam ukapirao drvo za ono njegovo tetoviranje

godovima.

Razgovara sam sa grmljem, starim šporetom

što se u grmlju ščušćurio.

Potok koji je pored tekao meni je rekao

da nismo mi naselili obale

nego su rijeke došle za nama, kao delfini.

One su došle za nama, razigrane, kako bi se sa nama

družile.

To me je podsjetilo da ne zaboravim sebe u gomili

ni gomilu u sebi.

Ko zna, možda ja i više nisam za to!?

Možda sam neupotrebljiv za tu stvar!?

Možda sam zahrđao strug!?

Ja sam možda gadno otupio cirkular!?